Уочи концерта Јелене Томашевић и Новосадског Биг бенда на БЕЛЕФ-у, 6. јула у Дворишту Капетан Мишиног здања, у 20.30, биће отворена изложба "Духови - Београдске лутке из излога" ауторке Весне Ћоровић Бутрић.

 

"Ова изложба, својеврсна је  прича о Београду испричана  фотографијама  насталим управо корачањем кроз Град, погледом на његове излоге и одразом који  посматрачу нуди више нивоа доживљаја. То су фотографије које гледају с улице, на улицу и кроз њу, па је примерено да на улици буду и показане. - Весна Ћоровић Бутрић

 

 

ДУХОВИ- Београдске лутке из излога

 

Различити смо: неко носи раздељак на сред главе, неко други воли јарко црвени кишобран.

 

-          Ја имам плаве очи!

-          Имаш диван глас!!!

 

Разликујемо се, по висини, по успоменама; разликујемо се и по ономе што видимо: понекад не  видимо ни оно што нам је пред носом, други пут запазимо и невидљиво...

Да ли исто видимо кад у исто гледамо?!

ДУХОВИ или Беорадске лутке из излога (и околине) настајали су ходањем кроз Београд:

Ходам и гледам. И видим.

Прво сам угледала Баш Челика...

 

Весна Ћоровић Бутрић

 

 

Весна Ћоровић Бутрић је рођена у Земуну, 29. маја 1958. године где је завршила основну школу и Земунску гимназију.

Стигла је на Филолошки факултет 1977. године и из њега изишла с дипломом професора југословенских књижевности и српскохрватског језика 1981.

Требало је зарађјивати.

Почела је да ради као стални хонорарни сарадник у Политици...

У Радио Београд је примљена 1983. године.

Већ 1984. почиње да ради емисију Поштована децо.

Дечја редакција Радио Београда и уредник Драган Лукиц били су место где су почеле и да се нижу прве приче, потом и књиге за децу. Прва се појавила 1989. Књигу  Джепно пиле илустрацијама је обогатио Момо Капор...

На Телевизију Београд, у Образовни програм, из радија је отишла 1993.  Непуних десет година је радила емисију Триптих.

У Радио Београд се вратила на место одговорног уредника редакције, 2003.

Ту је почела, ту је и данас.

Написала је књиге за децу:

Джепно пиле, 1989.

Шта је унутра, 1995.

Улица на љуљашки, 1999. - награда Невен

Кућа на концу, 2000.

Бићу сновослагач, 2001.- награда Сигридруг за монодраму за децу

Оставити код Руже, 2003. - награда за роман за децу " Раде Обреновић"

Награда “Змајев штап”- 2004. – писац, домаћин Змајевих дечјих игара

Видим те - не видим те 2005 - кратке приче,

Унатрашке 2007.

Жуто је плаво 2008.

Знам 2011.

Награда “Сунчани сат” Центра за културу “Сирмијум” за књижевно дело И подстицај дечјег стваралаштва – 2013.

Ових дана, свој живот добија и девојчица Маладина.... Мозда ће, из шешира, њен друг, мађионицар,  Ђото Балоне, извући неку нову књигу...

 

У Радио Београду и данас уређује Програм за децу и младе.

Поносна је на Фамилиологију, причу о породици и за породицу .

Своју пордицу чува на Дорћолу.

Тај део Београда је постао важан оног часа кад је Матија стигао из породилиста на дорћолску страну Дунава...