Уочи концерта Јелене Томашевић и Новосадског Биг бенда на БЕЛЕФ-у, 6. јула у Дворишту Капетан Мишиног здања, у 20.30, биће отворена изложба "Духови - Београдске лутке из излога" ауторке Весне Ћоровић Бутрић.
"Ова изложба, својеврсна је прича о Београду испричана фотографијама насталим управо корачањем кроз Град, погледом на његове излоге и одразом који посматрачу нуди више нивоа доживљаја. То су фотографије које гледају с улице, на улицу и кроз њу, па је примерено да на улици буду и показане. - Весна Ћоровић Бутрић
ДУХОВИ- Београдске лутке из излога
Различити смо: неко носи раздељак на сред главе, неко други воли јарко црвени кишобран.
- Ја имам плаве очи!
- Имаш диван глас!!!
Разликујемо се, по висини, по успоменама; разликујемо се и по ономе што видимо: понекад не видимо ни оно што нам је пред носом, други пут запазимо и невидљиво...
Да ли исто видимо кад у исто гледамо?!
ДУХОВИ или Беорадске лутке из излога (и околине) настајали су ходањем кроз Београд:
Ходам и гледам. И видим.
Прво сам угледала Баш Челика...
Весна Ћоровић Бутрић
Весна Ћоровић Бутрић је рођена у Земуну, 29. маја 1958. године где је завршила основну школу и Земунску гимназију.
Стигла је на Филолошки факултет 1977. године и из њега изишла с дипломом професора југословенских књижевности и српскохрватског језика 1981.
Требало је зарађјивати.
Почела је да ради као стални хонорарни сарадник у Политици...
У Радио Београд је примљена 1983. године.
Већ 1984. почиње да ради емисију Поштована децо.
Дечја редакција Радио Београда и уредник Драган Лукиц били су место где су почеле и да се нижу прве приче, потом и књиге за децу. Прва се појавила 1989. Књигу Джепно пиле илустрацијама је обогатио Момо Капор...
На Телевизију Београд, у Образовни програм, из радија је отишла 1993. Непуних десет година је радила емисију Триптих.
У Радио Београд се вратила на место одговорног уредника редакције, 2003.
Ту је почела, ту је и данас.
Написала је књиге за децу:
Джепно пиле, 1989.
Шта је унутра, 1995.
Улица на љуљашки, 1999. - награда Невен
Кућа на концу, 2000.
Бићу сновослагач, 2001.- награда Сигридруг за монодраму за децу
Оставити код Руже, 2003. - награда за роман за децу " Раде Обреновић"
Награда “Змајев штап”- 2004. – писац, домаћин Змајевих дечјих игара
Видим те - не видим те 2005 - кратке приче,
Унатрашке 2007.
Жуто је плаво 2008.
Знам 2011.
Награда “Сунчани сат” Центра за културу “Сирмијум” за књижевно дело И подстицај дечјег стваралаштва – 2013.
Ових дана, свој живот добија и девојчица Маладина.... Мозда ће, из шешира, њен друг, мађионицар, Ђото Балоне, извући неку нову књигу...
У Радио Београду и данас уређује Програм за децу и младе.
Поносна је на Фамилиологију, причу о породици и за породицу .
Своју пордицу чува на Дорћолу.
Тај део Београда је постао важан оног часа кад је Матија стигао из породилиста на дорћолску страну Дунава...