Субота, 25.6, Двориште Капетан Мишиног здања у  21 час

 

Канцеларија за младе у сарадњи са УК "Вук Стефановић Караџић"

 

 

Позоришни комад ,,Одлазни терминал’’  премијеру је имао је на сцени КУЛТ Установе културе Вук Стефановић Караџић. Комад је настао по тексту Јелене Палигорић, у режији Тее Пухарић, а реализован је у продукцији УК Вук Стефановић Караџић и организацији “ИСПАД” Центра за интерактивну уметност.

 

Ауторски тим овог пројекта чине млади уметници из различитих бранши, окупљени око једне увек актуелне теме – отићи или остати у овој земљи. Одлазни терминал као метафора свих наших одлазака и чекања. Одлазака са овог света, одлазака у други град, државу. Место случајних или плански заказаних сусрета. Место са којег се одлази, или место на којем се чека, стоји и остаје. Прича о младим људима и за младе људе. Али не само за њих. Актуелизован је проблем готово свих генерација. Свако је бар једном помислио, а онда и отишао. Макар из везе или пријатељства. Ту, на одлазном терминалу, ликови ће укрстити своје приче, дилеме, заблуде. Једноставно, своје животе и спремност да преузму одговорност и донесу одлуке. И да воле. 

 

Главне улоге поверене су младим талентима: Богдану Богдановићу, Стефану Урошу Тешићу и Јелени Пузић, а у ансамблу су и: Александар Јовановић, Горица Регодић и Предраг Котур. Музику је компоновао Матија Анђелковић, а чланови оркестра, који ће уживо изводити његове композиције су: Лука Лопичић (хармоника), Михаило Живојиновић (гитара) и Марија Лукић (виолина). Костим потписује Ирина Сомборац, а сценографију Јелена Бранковић, док су извршну продукцију радиле Наташа Новаковић и Александра Стојановић.

 

 “Одлазни терминал “ није класични генерацијски крик. То је представа у којој се трудимо да сагледамо ситуацију. О томе где су нам емоције. Колико мислимо својом главом.  “Одлазни терминал “ је представа коју су радили млади аутори са људима изабраним на аудицији. На аудицији на коју је могао доћи свако. Видели смо десетине младих и талентованих људи којима се прилика пружа ретко или никада. Они су део ове приче.

 

 

 

“ Одлазни терминал “ морате да гледате.

 

То је наша и ваша прича.

 

То је оно шта мислимо о свету.

 

То је оно како се осећамо у овом граду, у овој земљи.

 

“ Одлазни терминал “ је реквијем за једну генерацију. Којој шанса никад није пружена.

 

За  генерацију која није имала за кога да гласа. 

 

За генерацију која не зна куда ће.

 

Ово је блуз нас који знамо шта ћемо са собом, али немамо начин.

 

“ Одлазни терминал “ смо сви ми којима се прича о проблему. Сви ви који не можете више да испраћате своје најближе.

 

“ Одлазни терминал “ је борба, суочавање са страхом и непристајање на тренутно стање.

 

“ Одлазни терминал “ је лична прича која хоће да се бори против статистике.

 

“ Мени су одласци мој истраумирани пас. Када види кофер, сваки пут. Уђе у њега и цвили. Плаче. Испраћао је превише пута.

 

Тај пас су све мајке, сви очеви, сва родбина свих оних младих људи. Стављена у положај фестуса да цвили и плаче. За неким временима у којима је цела породица била на недељном ручку. “